allwaxtorture

ВИТИНИМ ТРАГОМ

beställning Sildenafil Citrate ВИТИНИМ  ТРАГОМ Tadalafil Oral Strip forex öppettider gävle Пре десетак година у време санкција свих врста, па и спортских које су нам наметнуте, нисмо били у могућности да се званично појавимо на Mеђународној дунавској веслачкој регати, скраћено ТИД. Ја сам имао начин да са мојим словачким пријатељима  ипак будем на Дунаву односно на ТИД-у. Пратили смо регату, а кад нам камп није одговарао спуштали би се даље на неко боље место. Сутрадан би се опет спајали и тако до циља. guide gratuite per opzioni binarie http://www.ivst-vz.de/?debin=bin%C3%A4re-optionen-broker-vergleich-60-sekunden binäre optionen broker vergleich 60 sekunden На делу етапе између Ерчија и Пакша заноћили смо на левој обали у нашем импровизованом кампу. Никаквих проблема нисмо имали осим пијаће воде по коју се морало ићи око километар до првих кућа. Јошко је први устао и са балонима отишао у село по воду. Када се вратио сви смо били спремни за покрет. Лако се споразумео са мештанима с обзиром да говори Мађарски. Успут ми је рекао да тамо у селу разумеју Мађарски али да сви говоре Српски. Питао сам га које је то село, а он ми је одговорио Лорев, што у преводу значило коњски прелаз. Времена није било да  ја одем до села и видим те Србе али ми је то остало у сећању. opcje binarne z niskim depozytem Прошло је десетак година од тада и сада сам са ћерком, без старог друштва пролазио том деоницом. Још у Сентандреји, у музеју Српске православне цркве сам се распитивао за Лорев. Особље у музеју ми је рекло да је то једна од многих Српских заједница на простору под Будимпештом и да је тамо свештеник Павле Каплан и да му Дунавом понесем поздраве из Сентандреје. Имао сам мапе  и знао сам где се Лорев налази али сам имао трему и бојао се да га не прођемо.                            У даљини смо видели скелу, плажу, купаче и валику таблу са два натписа Лорев и Ловра. Пристали смо, извукли чамац, узели торбице са документима, новац и фото апарат. До села се стизало преко два  насипа  који брани село од високог водостаја Дунава. Измађу насипа била је напуштена црква. Прибојавао сам се да је православна али сам касније сазнао да није. На улазу у село  налазио се споменик свим Србима упокојеним на овим Мађарским равницама. Село се састојало од три дугачке паралелне улице и неколико попречних. Било је јулско подне тако да је на улицама и двориштима било мало људи. Ходали смо, разгледали и тихо разговарали тако да нас нико није могао чути. На наше изненађење сви су нас поздрављали на српском језику, нашта смо им отпоздрављали. Обишли смо цело село. Прoдавница је у подне била затворена а били смо жедни. Посетили смо цркву Св. Николе. У  њој смо затекли свештеника Павла Каплана и са њим срдачно попричали. Радостан је био када је дознао да смо из Србије и којим путем смо стигли до Ловре. Журио је за Печуј где се одржавао камп Веронауке а он је тамо био предавач. Интересантно за оца Павла је то да је он био Мађар католик али да је прешао у православље и постао свештеник. www bdswiss com erfahrung Спремали смо се да напустимо село када нас је из једног дворишта поздравио и позвао унутра један господин. Склонили смо се  са сунца у хлад дневне собе старе равничарске куће. Искористио сам прилику и замолио га за мало воде за Александру. Њу је почастио соком а мене понудио домаћим вином. opzioni binarie 60secondi Ја сам извадио из торбе флашу моје домаће шљивовице да наздравимо непланираном сусрету. У овој Мађарској равници све ми је било чудно, први пут сам се лично уверио у причу о Великој сеоби Србаља и осетио њихов изворни живот и говор. Сентандреја има Српског духа и традиције али је од стране Мађара сувише комерцијализованa. Доведено је много сраних туриста који, имам осећај, не познају историју и не знају ко је ту некада искључиво живео и због чијег терора је ту избегао. Језик којим говоре Срби у Сентандреји има јак призвук мађарског језика, док је говор у Ловри апсолутно аутентичан говору наших бака и предака. i need to buy Priligy without a prescription in Tampa Florida Прдставио сам се љубазном домаћину Љубомиру Видаку, рекао одакле сам, чиме и куда путујем. Причао сам  о нашој регати и њеном историјату. За успомену  сам му поклонио заставицу ТИД-а и врло сам се пријатно осећао. Buy Priligy online with next day shipping Највеће изненађење за мене је било када ме господин Видак упитао да ли је то иста она регата на којој је учествовао и свраћао у Ловру један стари Србин са гитаром и великим кануом. Одмах ми је прошло кроз главу: Вита, тај стари лисац је и овде стигао. Још једном се показало да је Витина мисија имала више циљеве од обичног веслања Дунавом. 60 seconds binary options system indicator Наравно да сам старог Србина са гитаром и великим кануом познавао. Објаснио сам господину Видаку да је Витомир Диздаревић био наш стари регаташ, кануиста, музичар, велики човек, легенда који нажалост више није жив али да на Дрини сваке година организујемо меморијалну регату њему у част. Поклонио сам господину Видаку и часопис Адмирал Вита што је био још један доказ о нашој повезаности. opzioni binarie su azioni Затим је господин Љубомир Видак говорио о себи, о томе да је од скоро пензионер, да је радио као технички директор у локалној земљорљдничкој задрузи. По тадашњој политици као Србин у Мађарској није могао да буде на највишем руководећем месту. Говорио је о свом школовању, о Српским школама и гимназијама, о местима низ Дунав која насељавају Срби (Будим, Табан, Рацкеве – Српски Ковин, Лорев – Ловра, Сантово, Деска, Грабовац, Аљмаш-Јабука и многа друга). Из ових крајева потичу и многи знаменити Срби, чак је и вицегувернер Народне банке Радован Јелашић из Сантова. Причао ми је о културно уметничким друштвима, позорушту, хоровима, спортским друштвима, фудбалским клубовима Срба у Мађарској па и о томе да их повремено посећују кулурно уметничке и спортске групе из матице. Међу последњим у Ловри поводом Народног сабора је боравила група Гарави сокак и на скели, као позорници, оджали концерт. Показивао ми је многе књиге и фотографије о Србима са тих простора. Поклонио ми је неколико бројева Српских Народних Новина које излазе у Будимпешти. Са забринутошћу и тугом је говорио о асимилацији и нестајању Срба са простора Мађарске. buy Seroquel on line amex Уз причу и добро вино време је брзо пролазило. Био сам врло радознао и жељан сазнања али до Пакша нас је чекао дуг пут. Александри је постајало досадно јер тако мала није могла да схвати величину места и тренутка на коме се налази. Није могла да се врати векове у назад и замисли каква је мука натерала ондашње Србе да се из свих крајева Србије населе дуж Дунава и оснују своја насеља, изграде цркве, школе, одрже свој језик, обичаје и културу. Господин Љубомир Видак је кренуо са нама кроз село до обале Дунава да нас испрати. Свратили смо до продавнице да се снабдемо намирницама. Успут нам је Љубомир показао Српску школу и летњу позорницу. Сунце је већ одавно изашло из зенита. Приближавали смо се скели поред које нас је чекао чамац. На растанку смо направили заједничку фотографију. Испратили су нас и многи купачи са плаже. Растали смо се са жељом да ово не буде наш последњи сусрет.

Аутор текста:
Дејан Јовановић

operare con azioni binarie