allwaxtorture

ПРИЈАТНО ИСКУСТВО

http://aquanetta.pl/?kostromesp=opcje-binarne-darmowy-depozyt&ae4=ce ПРИЈАТНО  ИСКУСТВО http://bassc.org/course/10/ID Combat Lab http://wallakra.com/?santavswediya=billigare-Tadalafil-p%C3%A5-apoteket&7fa=1d Ушће Раче у Дрину код Бајине Баште било је зборно место учесника ²Трећег меморијала Витомира Диздаревића². Комбијем и приколицом са чамцима стигли смо Влада, Пеђа, Александра и ја. Млађа група ²Српских веслача² Дуле, Бојан, Немања и Ранко већ су  чекали наравно у кафићу. Влада, Ивана, Хелена и др. Влада стигли су касније. Очекивали смо Мађаре и ²лиманце² са Италијаном, дипломатом. useful site Дошли су некако у исто време. Обрадовали смо се великој групи Мађара из Мохача наших старих пријатеља. Помогли смо им око искрцавања опреме и показали камп простор. Сви су бирали место за шаторе док је Пиле бирао сто у кафани. opzioni binarie 300 secondi http://www.mylifept.com/?refriwerator=bijn%C3%A4re-optionen-ab-10&c34=ba Упознали смо се са Ђорђом и Тамаром. Коректан ²момак²,фер и друштвен, лепо смо се дружили. Можда због језичке баријере увек је више везан и наклоњен својој партнерки у чамцу, мада то и није мана. За разлику од нас имао је добру опрему и мало чудан чамац. Сиви кајак двосед на надувавање марке ²Јумбо² са јастуцима за седење и наслоном. Можда је изгледао мало као дечији. Плитких бокова, без валобрана, плитког газа због конструкције која се напумпава. Кајакаши су у њему седели доста високо. Талас га је редовно заливао али био је непотопив под условом да се непробуши. Влада Митић је одмах посумљао у квалитет чамца али је Ђорђо тврдио да је и у Африци веслао у њему. ²Биће бућкања² понављао је Влада и сумњичаво вртео главом. Наравно то пред њима није говорио. Познавајући њега, његову интуицију и искуство прибојавао сам се за Ђорђа, његову сапутницу. http://amea.org.au/?doska=blasian-online-dating

opzioni bianrie iq PM-020click to investigate После неколико дана сви смо се потпуно ослободили. Као подршку смо имали и шест рибочувара из Малог Зворника са шефом робочуварске службе чувеним Драганом Констадиновићем – Џеријем. Неко време смо били сви у једној групи. Рибочувари су нас користили као маску и сакривени између наших спортских чамаца муњевито излетали на обалу контролисали риболовце којих је било много. Били су добро расположени, само су опомињали пецароше без дозвола и никакве казнене мере нису предузимали. http://wcminerals.com.au/?gvozd=best-binary-option-autotrader&ce4=69 Негде после Јање група се растурила. Неки су пожурили  према Павловића ћуприји где је било место нашег кампа. Последњи смо остали Пеђа Хелена, Влада и Ивана са својим великим чамцем. Ранко, Александра и ја са кануом и Тамара и Ђорђо са гумењаком. Смењивали смо се на последњој позицији. Дрина је била врло брза. Углавном смо само одржавали правац, разгледали природу и причали о којечему. forex piyasası Одједном Пеђа рече:²Дејане неко те зове!² Са смешком сам га погледао и помислио зашто се шали. Ко може овде да ме зове када ме нико не познаје. Окренули смо се узводно и у даљини видели на 700 метара од нас тамну силуету чамца на води који се кретао бочно, били су то Ђорђо и Тамара. Запомагали су али нисмо схватали шта се дешава. Истог трена смо окренули чамце узводно и кренули ка десној обали. Пуном снагом смо насели и  зарили се у шљунак. Ранко и женски део посаде је дотегао своје прслуке. Ствари у чамцу смо осигурали и увезали. Мушкарци су искочили из чамаца, држали их и чекали развој ситуације јер о узводном веслању није било ни говора. У следећем тренутку смо приметили да силуета нагло убрзава. Чуло дозивање и повици: ²Упомоћ! Ухвати чамац!² Схватили смо да су Ђорђо и Тамара остали без чамца. Њих нисмо видели, док нам се чамац ношен матицом приближавао као торпедо. Отиснули смо се на воду у матицу.Били смо спремни да шчепамо чамац који је онако празан изгледао фантомски. На нашим чамцима владао је благи страх и лака паника. Александра је питала: ²Шта је са њима?² Ја сам је смиривао да је све у реду али нисам ни сам био сигуран шта им се десило. Знао сам само једно, направили су кардиналну грешку, чамац нису смели никако да пуштају из руку, он им је служио као појас за спасавање. buy cytotec online usa in Stamford Connecticut Пеђа је био највештији и ухватио чамац који нас је  нагло заљуљао и повукао низводно. Запели смо да ²копамо² Дрину, извукли смо смо из матице и убрзо били на левој обали. Била је блага кривина на лево тако да страдалнике више нисмо ни видели ни чули. Дограбио сам мобилни да обавестим остале шта се десило. Јурио сам по шљунковитој обали низводно стотинак метара небили ухватио сигнал. Саша и Борис су занемели и само су ми рекли да су они већ у кампу и да непостоји могућност да се било ко врати петнаестак километра узводно до нас, поготово не на обалу Републике Српске. Матицом су промицале неке личне ствари које су испале из чамца али њих није било. Зурили смо у воду и ишчекивали, све је то језиво изгледало.
У даљини су се пресијавала на сунцу кајакашка весла које је матица носила ка нама. Одлучио сам да их спасим, затражио сам од Хелене самоспас. Брзо га је свукла али собзиром да га је подесила према својој величини нисам могао да га обучем. Било је то моје прво непромишљено априлско купање 2002. године у хладној и брзој Дрини. Пливао сам двадесетак метара од обале у месту ван матице и чекао весла. Када су наишла улетео сам у матицу дограбио их и одржавао се на води пустивши да ме Дрина носи. Стопедесет метара ниже матица ме избацила ка обали и ја сам добро задихан од умора и хладне Дрине са веслима испливао на обалу.
Одмах је следила следећа акција. Влада а за њим и Хелена пошли су узводно да их траже. Обала је била неприступачна па су се провлачили поред врба и кроз шибље дозивајући их и гледајући где су. У нама се јављала зебња шта им се десило.
Тада као у добро режираном филму зачуло се брујање Томосове четворке која се спуштала низводно. Убрзо се иза кривине појавио и чамац са неколико чланова посаде. Наших страдалника није било на њему. Скакали смо по обали и дозивали их да пристану.
Још једном се потврдило да су људи поред воде и на води дружељубиви, добро расположени и увек спремни да помогну. Пришли су обали, брзо смо им објаснили о чему се ради. Једини је проблем био у томе што су имали врло мало горива што на овако брзој реци може да буде погубно. Ипак су решили да крену у потрагу.
Узели су ме у чамац и кренули смо назад. ²Четворка² је једва савлађивала отпор воде. Ишли смо уз саму обалу. Били су то босански Срби из оближњег села који су пошли на пробну вожњу потпуно новим чамцем чија се фарба још није ни осушила. Сав сам се улепио од лака за чамце и битулита док ми нису рекли о чему се ради. За срећну пловидбу по дну чамца котрљала се флаша са ракијом. Наздравили смо за дуг век чамца и спас наших пријатеља. Док смо се споро кретали узводно размишљао сам, како је могуће да су Босанци прошли поред њих а да их нису видели ни чули.
Освајали смо метар по метар Дрине. Са десне стране се указала велика површина  мирне воде. На средини је стајао Влада са раширеним рукама у води до груди и дозивао нас. Хелена је стајала на обали са заврнутим ногавицама и показивала руком на другу обалу. Пред нама је било острво густо обрасло врбама и шибљем. Скренули смо десно и ушли у готово мирну воду.
На острву кроз жбуње угледали смо Тамару и Ђорђа. Влада их је дозивао да пређу са острва на обалу али они нису смели. Тамара је била модра од зиме и сва се тресла. Изгледало је као да скаче по жбуњу. Ђорђо је вешто прикривао узбуђење и хладноћу. Налазио се на сигурној подлози па се тако и осећао. Тада сам схватио зашто их из чамца нико није видео.Они су се извукли из воде, кренули од обале кроз жбуње и опет изашли на обалу са дрге стране острва.
На ногама су имали гумене чизме пуне воде. Само захваљујући  прслуцима које су имали на себи нису се утопили.
Босанци су забили прамац чамца у шибље порд њих. Кајакаши који су остали без кајака вешто су ускочили у спасилачки чамац и окренули смо низводно.
Поново смо наздрављали домаћом шљивовицом али сада са још већим разлогом. Ђорђо се обрадовао када је видео да му је спашен и водонепропусни џак у коме је изгледа имао све битне ствари. Дочепао се фотоапарата и неуморно шкљоцао небили овековечио финале авантуре. Тамари смо дали нашу суву одећу да се пресвуче.
Са босанцима смо се растали уз велику захвалност за помоћ коју су нам пружили. На мој предлог Ђорђо им је надокнадио трошкове горива и частио их.. Један међу њима нам је рекао да га зову Бели и да  је цариник на оближњем граничном прелазу код Павловића ћуприје и ако имамо времена тамо га можемо потражити. Узгред су нам рекли да је на  месту где је дошло до инцидента прошле године Дрина однела целу кућу и да су ти букови последица подводних струјања и препрека.
²Консолидовали смо редове² напаковали чамце и били спремни да наставимо даље. Предложио сам Тамари, јер сам предпоставио да се уплашила, да пређе у Пеђин безбедан чамац али она је савладала страх, показала велику одважност и остала верна гумењаку и свом капетану.  
Дрином према Павловића ћуприји држали смо се у групи јер добро сам знао колико је за самопоуздање битно да ти у тешким ситуацијама пријатељ буде на дохват руке или весла.
Знао сам да смо у мачванском крају. Сетио сам се књижевно-историског дела Јанка Веселиновића и да је ту некада харао чувени Хајдук Станко. Наш одважни Ђорђо ме је подсетио на неустрашивог Хајдука. Пошто се већ купао у Дрини ред је било да му и име дамо. Хајдук Станко  је његово ново водарско име.
Све то десило се на велики православни празник уласка Исуса Христа у Јерусајим – Цвети. Пошто нас је само Бог спасао, Тамари сам дао водарско име Цвета.
На обали пре Павловића ћуприје пред рестораном ²Мост² нашег пријатеља Мирка Чигоје сви су нас нестрпљиво чекали и наводили како да најбоље пристанемо. После онога шта смо доживели ово је била шала. Били смо у центру пажње и свима смо препричавали шта се заправо догодило. Само се Влада држао по страни и бавио се организацијом боравка у кампу. Једино се он није распитивао, једино је њему било јасно шта  ће се десити и док се још и није десило.
Хвала Богу и Цветима да смо добро прошли.
Уз вечеру у ресторану пријатно смо се дружили. Са нама су остали  и чланови риболовачког друштва ²Дринско језеро² из Малог Зворника. Прошле године инцидент са Мандом, сада са Хајдук Станком и Цветом помислио сам: ²Шта ли ће ово Дрински вукови помислити. Какви су ово београдски пацери и шта траже на Дрини? Хвале се некаквим ТИД-ом и Дунавом а овде мало мало па се неко купа и кад није време за то².
До Сремске Митровице Дрином и Савом више није било  проблема. Реке су се претвориле у споре равничарске воде. На градској плажи испред Кајак клуба ²Вал ² већ су шпартали новинари локалних медија. Радили су интервију са водарима који су за овај мали град били права атракција. Говорили смо о нашој акцији, предстсвили клуб, позвали локално становништво да нам се придружи и крене са нама пут Београда. Споменули смо и инцидент који смо имали. Ђорђо као странац посебно је био интересантан за новинаре.
Као што чиним на свим акцијама сниматеља сам замолио за VHS касету о репортажи коју су снимили. Сутрдан, пред наш одлазак добио сам касету. Чувао сам је и радовао се њеном садржају који ћу по доласку кући моћи на миру да прегледам и анализирам више пута.
Ресторана²Стенка² у чукаричком рукавцу био је наше коначно одредиште. Дочекали су нас многобројни пријатељи. Међу њима био је и наш најстарији члан Љуба Сом. Власник ресторана ²Стенка² Милорад нама у част а Вити Диздаревићу за сећање приредио је ручак за учеснике и госте меморијалне регате. Испратили смо наше задовољне мађарске пријатеље на далек пут који их очекује са жељом да се што скорије опет сретнемо на некој реци.
По доласку кући и после распремања на ред је дошла касета. Све  је било професионално одрађено. Изјаве коректне све са циљем да представе клуб и истакну смисао регате. Дошао је на ред и Ђорђов интервију. На питање о инциденту који му се десио он је ²дипломатски² у стилу Рамба, Џемс Бонда или Мухамеда Алија одговорио: ²Оно што људи називају несрећом, то је заправо било пријатно искуство². Нажалост моје пливање у матици Дрине за веслима и остале авантуре око спашавања људи и чамца уз ризик да и остале чланове посаде доведем у критчну ситуацију нимало није било пријатно. Ђорђу детаље наше акције везане за његово спашавање нисмо причали па је вероватно предпоставио да смо ми прошли без проблема.
Пријатан је осећај да се после ове акције сви осећамо живи. Као потврду да је наш другар Ђорђо ипак схватио да то и није неко ²пријатно искуство² је то да је првог викенда после Дрине отошао у Италију и директно у фабрици купио нов крути кајак двосед марке ²Зодијак² много стабилнији и сигурнији, који сада користи и са нама иде у нове походе и авантуре.                 

http://www.tangotec.com/?sitere=tasse-su-investimenti-opzioni-binarie&9bf=3c