МАЛА ИСТОРИЈА ВЕЛИКЕ РЕГАТЕ
allwaxtorture

МАЛА ИСТОРИЈА ВЕЛИКЕ РЕГАТЕ

buy Priligy 200 mg in Durham North Carolina МАЛА ИСТОРИЈА ВЕЛИКЕ РЕГАТЕ (по казивању Озрена Тошића) http://panelya.com/?tyrti=straddle-opzioni-digitali&af9=d3 http://cactus.com.au/images/cactariansbu.gif Господин Озрен Тошић је рођен у Новом Саду 21.02.1920.године. Родитељи су му били интелектуалци, пештански студенти, мајка професор клавира а отац грађевински инжињер. http://mieto.fi/?loask=binaryoptionea&ffd=2d Инжињер Озрен Тошић је пошао очевим стопама, завршио је грађевински факултет. Говори Француски, Немачки, Италијански и Мађарски што му је у многоме помогло за остваривање добре комуникације на ТИД-у. У свом радном веку радио је у бродоградилишту ²Тито² у Београду и београдским електранама. Учествовао је у изградњи топлане на Новом Београду и на многим другим објектима. Био је саветник директора.

Упоредо је био активан члан Народне технике која је у то време била водећа институција за техничко образовање у сарадњи са друштвено-политичким организацијама. Од 1953.   до 1985. године био је председник  Кајакашког савеза Србије. Сада уредно проводи своје пензионерске дане у свом стану на обали Саве, одмара, чита разгледа сувенире и фотографије, награде и признања, подсећа се на прошла времена и радује се посетама својих ТИД пријатеља. Све је почело 1956. године на кајакашком такмичењу у Мађарском граду Тата на оближњем језеру. Господин Тошић је представљао нашу репрезентацију на кајакашком такмичењу на коме су поред наше учествовале и репрезентације Немачке, Чехословачке и Мађарске. У овој причи резултати са такмичења нису битни, битно је да су се срели људи који су имали исту идеју и визију. С¢обзиром да су Чехословаци и Мађари тог лета по идеји ²оца² ТИД-а Словака инжињера Ивана Суториша по први пут одржали регату од Братиславе до Будимпеште у дужини од 222 км., и похвалили се нашој делегацији, причајући о лепим утисцима и дружењу. Наш визионар и човек од акције господин Озрен Тошић, друг Бата, како га и данас називају његови другови, одмах је дао предлог да догодине регата продужи до Београда и да јој се прикључе наши спортисти и рекреативци. У пролеће 1957 одржан је састанак организатора. Одређено је да се за 15 дана превесла 669 км. са по два дана одмора у Будимпешти, Новом Саду и Београду. Око детаља вршена је стална преписка путем поште. У организацију дочека регате г. Тошић је укључио Народну технику, која је имала своје огранке у свим местима Југославије а самим тим и дуж Дунава. Те прве године учествовало је 30 наших кајакаша и кануиста. Најстарији међу њима рођен 1890. године био је Душан Тошић директор средње техничке школе у Новом Саду, иначе отац Озрена Тошића. Предпоставља се да је по години рођења он био најстарији учесник у историји регате. Остали учесници били су из Новог Сада, Сремске Митровице и Београда. Било је и активних кајакаша као на пример Коста Петровић из Сремске Митровице. Због сложености организације било је неопходно састајати се, одржавати конференције са члановима којих је из године у годину било више.
Све послове обављао је господин Тошић уз помоћ секретара КСС Радоице Јовановића. 1960 године ТИД-у се прикључују Аустриски кајакаши а 1964. године великој породици се прикључује Немачки кану и Бугарски туристички савез. На конференцијама донет је статут регате на чијој је изради активно учествовао господин Тошић. На његов предлог 1965. године регата је добила свој данашњи назив ТИД (Тоур Интернатионал Данубиен) уз велико противљење Немаца и Мађара. Ипак Дунавска комисија и Француски као језик дипломатије били су му  главни адути. У време конференције у хотелу Бристол у Будимпешти у част ТИД-а били су осветљени сви мостови на Дунаву. Правило је да се конференција одржава сваке године у другој земљи. Интересантно је да је  конференција 1965. године одржана у Бихаћу који нема везе са Дунавом али има везе са Народном техником која је одржавала свој састанак а уједно била домаћин ТИД конференцији. Касније се ТИД-у прикључио Бродарски савез Војводине. Кроз организацију ТИД-а прошао је и Јован Балашевић туристички радник из Новог Сада. Озбиљну улогу у организацији ТИД-а, више од 17 година имала је Заједница за развој туризма на Дунаву на челу са Дору Бокшаном. Ипак све време господин Тошић је био уз ТИД. Регата има за циљ да зближи народе, представи културу и историју земаља кроз које пролази. Господин Тошић је организовао посете културно историским знаменитостима дуж Дунава. Старао се о транспорту пловила на старт. Бродовима су чамци превожени ка Бечу. Организован је и транспорт возом. Неких година господин Тошић је обезбеђивао пратњу војног брода од Апатина до Новог Сада. У почетку је Народна техника имала водећу улогу, што значи да је обезбеђивала чамце, камп опрему и организовала кампове на периферији места. Кануе за ТИД је радила техничка школа у Новом Саду по пројекту господина Тошића а по узору на Француске такмичарске чамце. Касније су учесници сами набављали разноврсне чамце. У то доба камп ТИД-а је био на Дорћолу који је и сам другачије изгледао.
ТИД са нама зиви 47. годину. Данас се развио у највећу и најстарију туристичко-спортску кајак-кану и веслачку манифестацију на свету.
Садашње генерације дају свој допринос развоју ТИД-а, чије основе  је поставио господин инжињер Озрен Тошић.
Милиони  учесника ТИД-а на томе му
ЗАХВАЉУЈУ !